О књизи: година / Роман „Моја светлост” (у 4 књиге) - уметнички мемоари и размишљања о стварним догађајима 20. века у Русији, у судбине обични хероји. Тај век је био велики за акције сународника. Научили су НЕП, колективизацију, живели током ратних година 1941–1945, током перестројке и разарања саме државе – дубоке вискозне колосечине и ожиљке... Али хероји су живели, волећи, обоје у опкољеном Лењинграду, борили се са непријатеља и у Стаљинграду. А у Ржеву, окупираном од нациста, 220 километара од Москве... Управо ће Ржевски дечак прочитати Стаљинов новембарски говор немачком официру, објављен у листу Правда и убачен нашим авионом 8. новембра 1941. као летак ... А по ослобођењу би завршио у војној јединици и заједно са њом отпутовао преко Пољске до Берлина, где ће направити два цртежа. И други јунак, извиђач Дунавске флотиле, искрцао се са трупама код Керча, код Одесе; ранио га је Власов у Будимпешти, потом завршио у болници у Београду. Погрешно, као да је мртав, постављен је споменик крај Дунава. Трећи је остао без руке код Нарве. Четврти је радио-оператер... Али, наравно, у књизи сам на прво место ставио подвиг хероина – наших мајки и сестара. У послератном периоду, моји јунаци, у којима – ни у једном од њих – нема фикције или лажне патетике, учили су и радили, волели и дружили се. Неко је постао уметник. Да, међутим, аутор није толико забринут за војну тему у овом роману. Неки догађаји су пролазни, док је за друге нејасно када су почели и када ће се завршити; не можете их одједном одбацити, они и даље трају. Баш као и страшни грађански сукоби у Украјини. Нажалост.